БОГОЈАВЉЕЊЕ (грч: τα θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια τοΰ Θεοΰ, τα φωτά - Теофанија, Епифанија), празник којим се прославља догађај који се десио непосредно након што је Св. Јован Претеча крстио Исуса Христа у реци Јордану. Док је Исус излазио из воде, угледао је Св. Јован како се отворише небеса, и Свети Дух у облику голубице сиђе на Исуса Христа, и са неба се чу глас: "Ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи!" Овај тренутак представља објављивање Богочовека и јавно увођење Исуса Христа у спаситељску дужност. Слави се 6. јануара.

Христос на иконама обично стоји наг у Јордану, Претеча на обали реке, једну руку држи на Христовој глави, другу уздигнуту. Са неба, у светлосном млазу, спушта се голуб у виду Светог Духа. Са друге стране реке су Анђели, носе Хирстову одећу. Испод Претече слика се персонификација реке Јордан у лику старца, који се клечећи осврће у страху, као побеђено паганство, а у рукама му је посуда из које извире вода ове реке. Понекад се, као у Грачаници, приказује како Христос стоји у води на вратима пакла и тиме се каже да је свети обред Крштења предуслов спасења.

Дана 06. 01. 2012. године одржано је вечерње Богослужење, што нас је увело у обиљежавање  Божићних празника, који православни хришћани прослављају по Јулијанском календару, са посебном радошћу и надом за боље здравље и спасење.
Вечерње Богослужење је одржано у цркви Св. Николе, која се налази у саставу манастира Рмња, уз присуство вјерних мјештана Мартин Брода и њихових гостију.
Службу је предводио архимандрит Серафим, настојатељ манастира, који је позвао присутне вјернике на међусобну слогу и помагање, братску љубав и праштање, али и на покорност и понизност према људским вриједностима.
Након вечерњег Богослужења, у порти манастира Рмња, свечано је запаљен Бадњак, што је на лицима присутних мјештана изазвало осмијех и по коју сузу, уз призивање да се традиција наших предака на овим

1. Данас је празник девственог рођења, и беседа ће се неминовно узвисити саобразно величини славља и продрети у тајинство, онолико колико нам је могуће и допуштено и колико нам то дозвољава време, како бисмо и ми пројавили нешто од силе која се у њему садржи. И ви браћо, молим вас, напрегните и узвисите свој ум, као да се блиставо просветљује божанским небеским сјајем, тако да схватите најчистију светлост богопознања, јер видим да се данас небо и земља изједначују у части, да се све доње (земно) узвисује ка оностраном и бива једнако вредно као и горње (небеско) што снисходи ка њему. Ако, дакле, постоји неко небо небеса и ако постоје неке горње воде које прекривају небеса, ако постоји неко место, положај или надземаљски поредак, ипак нема ничега чудеснијег и достојнијег почасти него што су пећина и јасле, купељ и пелене Младенца, јер од свега, што је Бог створио, нема ничега што би било корисније и божанственије од Рођења Христовог, које данас празнујемо.

О БОЖИЋУ 2011. ГОДИНЕ

И Р И Н Е Ј
МИЛОШЋУ БОЖЈОМ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВЕШТЕНСТВУ МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

A када дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега...
(Гал 4, 4).

Родословом Исуса Христа, „сина Давидова, Авраамова сина” (Мт 1, 1), почиње, драга браћо и сестре, Јеванђеље о Христу, Блага и радосна вест Божја роду људском.

Песмом анђела Божјих – „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк 2, 14) – на данашњи дан радосног празника Рођења Христовог испуњена су широм света сва хришћанска срца. Овај Дан je за цео свет велика радост „јер вам се данас роди Спас, који je Христос Господ, у граду Давидову” (Лк 2, 11).

Дана 24. децембра 2011.г. у Бачкој Паланци на градском гробљу, одржано је опјело за упокојеног слугу Божијег ПЕТРА Карановића. Драги нам брат Петар оставио је иза себе, кћер Далиборку која борви и живи у далекој Аустралији и сина игумана Сергија, сабрата манастира Рмња у Мартин Броду. Уз началстовање архимадрита Серафима, настојатеља рмањског били су присутни локани свештеници из Бачке Паланке и свештеници из Архиепископије београдско-карловачке, епархије сремске и бихаћко-петровачке.

Манастир Рмањ, Светог Оца Николаја Чудотворца у Мартин Броду, покрај ријеке Унца у кањону Уне, прославља данас своју Крсну славу.
Ове године Свети Никола је забијелио како манастир тако и сву околину Мартин Брода и то у свòм пуном сјају, показујући своје чари и љепоте али и своју силу и снагу.

Свечаним вечерњим Богослужењем уочи празника, почело je славље Светог Николаја.

На сам дан празника, братија је пуним срцем хтјела дочекати своје госте, међу првима Његово Преосвештенство Епископа бихаћко-петровачког Господина Хризостома, али снијежна олуја то на жалост није дозволила.

У раним часовима, владика је обавјестио братију да није у могућности доћи на славу манастира због великих сњежних падавина и пожелио срећну славу братији манастира. Но, Светом Литургијом почело је и евхаристијско славље, на којој је ипак, хвала Богу било неколицина мјештана и дјеце са вјеронауке.

Фотографије погледати ОВДЈЕ

Одјељење за информисање

Б.М.

Приступимо с вером, приступимо сви немоћни. Кад су они који су се дотицали одежде Његове привлачиле на себе чудотворну силу, како да не привуку ту силу још у већој мери они који примају у себе целога Христа? Приступити с вером значи не само примити предложено него дотаћи се Њега с чистим срцем, с таквим расположењем као да приступамо самоме Христу. Шта је с тим што ти не чујеш Његовог гласа? Зато ти гледаш Њега у ономе што ти се подноси; или боље рећи: и глас Његов чујеш, јер Он говори кроз јеванђелисте.

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова се односи на древна времена хришћанства. Већ од IV вијека свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим дјелима Божићни пост. У V вијеку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже. На сабору 1166 године који је одржан у вријеме константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40 – дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

У храму светог великомученика Димитрија у Даљу, у суботу, 15.октобра 2011. године светом Литургијом обележена је двадесета годишњица од обнављања Епархије осечкопољске и барањске, двадесетагодишњица од устоличења преосвећеног владике Лукијана на трон епископа Епархије и слава Епархије осечкопољске и барањске – свети Стефан Штиљановић.

Предсједник Републике Српске, господин Милорад Додик, посјетио је Светониколајевску обитељ манастира Рмња. Манастир из XV вијека представља једну од највећих светиња у Босни и Херцеговини а и шире.