Данашње монаштво у манастир се први пут вратило 1995. године, међутим, у току хрватске „Олује“ братство је било присиљено да заједно са народом напусти кризна подручја. Монаси одлазе по благослову Епископа у Енглеску, Немачку и Канаду, да би се, на позив Епископа по други пут вратили у Рмањ 1998. године.
Данас братство манастира Рмањ чине два монаха: архимандрит Серафим (Кужић) и игуман Сергије (Карановић). На наше питање шта је урађено од повратка братства у манастир Рмањ отац Серафим каже: „До данас је урађено много. Црква је обновљена и освећена 2001. године. Конак је започет 1993, али су због рата радови прекинути да би 2003. године били настављени. Братство броји два свештеноманаха, бавимо се шивењем свештеничких одежди. Монаси су завршили студије у Санкт Петербургу и Београду, а отац Сергије тренутно студира у Солуну. Наши планови су да и даље радимо на ширењу Православља, умножавању братства и изградњи манастира до његовог пуног сјаја“. Манастир Рмањ велика је нада и утеха за православне Србе у овом делу федерације Босне и Херцеговине. „Многи наш долазак на ова пасивна подручја доживљавају као добар знак за повратак српског народа и за васпитање његово у православној вери. Радом и опстанком на овим просторима показало се да је манастир Рмањ до данас дао велики успех по питању православне вере и посећивања светих храмова. Данас се у Босанској крајини српски народ определио за своју веру: омладина се крштава, венчања су у цркви, посета храмовима је редовна. Разлог за све то је наша непрестана љубав за Христово Јеванђеље и спасавамо душе овога народа како би спознао праву истину и веру.“, каже игуман Серафим. Као спомен на боравак у манастиру Рмањ остају речи оца Серафима упућене васцелом народу нашем: „Ми, монаси Светониколајевске обитељи позвани смо од првог дана и позивамо српски народ да се врати својој Православној цркви, да се врати својим огњиштима вековним, да се искрено покаје и да достојно прими плату на небесима пред царем славе.“

Fraternity

FraternityToday's monks in the monastery for the first time back 1995th years, however, during the Croatian "Storm" fraternity were forced to leave along with the people of crisis areas. The monks go to the blessing of Bishop in England, Germany and Canada, to the invitation of Bishop for the second time back to Rmanj 1998th year.Today, the monastery brotherhood Rmanj are the two monks: Archimandrite Seraphim (Kužić) and abbot Sergius (Karanovic). When we asked what is done by returning to the monastery brotherhood Rmanj Father Seraphim said: "To date, much has been done. The church was rebuilt and consecrated 2,001th year. The residence was begun in 1993, but the war interrupted work to 2003rd year has been continued. Brotherhood has two sveštenomanaha, we are sewing garments priests. The monks have completed studies in St. Petersburg and Belgrade, and his father Sergius currently studying in Thessaloniki. Our plans are to continue working on the expansion of Orthodoxy, and building a reproduction of the brotherhood of the monastery to its full brightness. Monastery Rmanj great hope and comfort for the Orthodox Serbs in this part of the Federation of Bosnia and Herzegovina. "Many of our arrival in the passive area seen as a good sign for the return of the Serbian people and for his education in the Orthodox faith. Performance and survival in this region showed that the monastery Rmanj today gave a huge success in terms of religious faith and visiting holy shrines. Today in the Bosnian Krajina Serbian people chose for their faith: young people are baptized, marriages were in the church, visiting temples are readily available. The reason for all this is our constant love for Christ's Gospel and saving the soul of this nation so that perceived truth and faith. "Said the abbot of St. Seraphim. As a memorial to stay in the monastery remain Rmanj words addressed to Father Seraphim vascelom our people: "We, the monks Sant Nikola's family are invited from the first day and invited the Serbian people to return to his Orthodox Church to return to their centuries-old homes, to genuinely repent and worthy to receive the reward in heaven before the King of glory. "

Архимандрит Серафим Кужић и игуман Сергије Карановић