Разговор и друштво ближњих веома дjелује на човjека. Разговор и познанство са научником доносе мноштво информација, а тиме – много узвишених мисли и осjећања, са путником – много сазнања о земљама, наравима и обичајима народа. Очигледно: разговор и познанство са светима доносе светост. Са преподобним (светим) бићеш преподобан (свет), и са човjеком невиним бићеш невин, и са изабраним бићеш изабран (Пс 17,26-27).

Од сада, у току кратког земаљског живота, који се у Писму чак и не назива животом, него странствовањем, упознајмо се са светима. Ти хоћеш да припадаш њиховом друштву, хоћеш да будеш судионик њиховог блаженства? Од сада ступи у општење са њима. Када изађеш из зидина тијела, они ће те примити код себе, као свог познаника, као свог друга (Лк 16,9). Нема ближег познанства, нема тјешње повезаности од повезаности јединством мисли, јединством осећања, јединством циља (1 Кор 1, 10).
Гдjе је једномислије, тамо је неизбjежно и једнодушност, тамо је неизбјежно један циљ и подједнак успјех у достизању циља.
Усвоји у себи мисао и дух светих Отаца читањем њихових списа. Свети Oци су достигли циљ: спасење. И ти ћеш достићи тај циљ, природним током ствари. Као једномислен и једнодушан са светим оцима, ти ћеш се спасити.
Небо је примило у своја блажена њедра свете Оце. Тиме је оно посвједочило да су мисли, осјећања, дјелања светих Отаца њему благоугодни. Свети Oци су изложили своје мисли, своје срце, начин свог дјелања у својим списима. Дакле, колико је поуздано руководити се ка небу по списима светих Отаца, посведочило је само небо.
Сви списи светих Отаца су састављени по надахнућу или под утицајем Светог Духа. Необично је сагласје у њима, необично помазање! Онај који се руководи њима, без сумње, има за руководиоца Светога Духа.
Све воде океана сливају се у океан, и можда је океан почетак свих земаљских вода. Сва дјела Отаца спајају се у Јеванђељу; сва она нагињу томе да нас науче тачном испуњавању заповјести Господа нашег Исуса Христа, извор и крај свих њих – јесте свето Јеванђеље.
Свети Оци поучавају како приступати Јеванђељу, како га читати, како га правилно схватати, шта доприноси, а шта спречава његово разумевање. И зато се у почетку више бави читањем светих Отаца. Када те они пак науче да читаш Јеванђеље: тада првенствено читај Јеванђеље.
Не сматрај да ти је довољно само читање Јеванђеља, без читања светих Отаца! То је горда, опасна мисао. Боље пусти да те Јеванђељу приведу свети Oци, као своје вољено дјете, које је своје претходно васпитање и образовање добило посредством њихових списа.
Многи, сви, који су безумно, охоло, одбацили свете Оце, и непосредно, са слјепом дрскошћу, приступили Јеванђељу са нечистим умом и срцем, упали су у погибељну заблуду. Њих је одбацило Јеванђеље: оно ка себи пушта једино смирене.
Читање Отачких списа је – родитељ и цар свих врлина. Читањем светих Отаца учимо се истинском разумевању Светог Писма, правој вјери, животу по јеванђелским заповјестима, дубоком уважавању, које треба имати у односу на јеванђелске заповјести, једном рјечју – спасењу и хришћанском савршенству.
Читање Отачких списа, по смирењу духоносних учитеља, постало је главни ослонац за оне који желе да се спасу или чак да достигну хришћанско савршенство.
Књиге светих Отаца, по изразу једног од њих, сличне су огледалу: пажљиво и често се загледај у њих и душа може да сагледа све своје недостатке.
Опет – те књиге су налик богатој збирци љековитих препарата: у њој душа може потражити спасоносни лјек за сваку од својих слабости.
Свети Епифаније Кипарски је говорио: „Један поглед на свете књиге побуђује на благочестиви живот.“
Читање светих Отаца мора бити савјесно, пажљиво и постојано: наш невидљиви непријатељ, који мрзи глас који утврђује, нарочито мрзи када тај глас долази од светих Отаца. Тај глас изобличава подвале нашег непријатеља, његово лукавство, открива његове замке, његов начин дјеловања: и зато се непријатељ бори против читања Отаца разним гордим и хулним помислима, труди се да баци подвижника у сујетне бриге, како би га одвукао од спасоносног читања, напада га унинијем, досадом, расејаношћу. Из те битке против читања светих Отаца, ми морамо закључити колико је за нас спасоносно оружје које непријатељ толико мрзи. Непријатељ се силно труди како би га истргао из наших руку.
Сваки нека изабере читање светих Отаца које одговара његовом начину живота. Отшелник нека чита Оце који су писали о безмолвију; монах који живи у општежићу – Оце који су писали поуке за монашка општежића; хришћанин који живи у свијету – свете Оце који су износили своје поуке уопште за читаво хришћанство. Свако, ма у каквом звању био, нека црпи изобилно поучавање из списа Отаца.
Неизоставно је потребно да читање одговара начину живота. Иначе ћеш се испуњавати мислима, иако светима, али неостваривим на самом дјелу, које ће побуђивати бесплодно дјелање само у уобразиљи и жељи; а благочестива дјела, која приличе твом начину живота, исклизнуће из твојих руку. Осим тога што ћеш постати бесплодни маштар – твоје мисли, које се налазе у непрестаној противрјечности са кругом дјеловања, непрекидно ће у твом срцу рађати збуњеност, а у понашању неодлучност – мучне, шкодљиве за тебе и за ближње. При неправилном читању Светог Писма и светих Отаца, лако се може удаљити од спасоносног пута у непроходне шуме и дубоке провалије, што се многима и догодило. Амин.

Свети Игњатије Брјанчанинов
Литургијски спомен светог Игњатија (Брјанчанинова) прославља се на дан његовог упокојења, 30. априла/13. маја.