У молитви прије Светог Причешћа исповиједате: "Верујем да је ово само Пречисто Тијело Твоје и да је ово сама Пречасна Крв Твоја." Бог вас благословио за ово добро исповиједање, за то што ви, као дјеца, не расуђујући сувише, вјерујете у велику Тајну Евхаристије. Само они који су се понизили као дјеца, и без икаквог расуђивања, прихватају Христове ријечи за највећу и безусловну истину, добијају од причешћа Светим Тајнама - вјечни живот. А они отуђеници, који су изашли ван Цркве, и који вјерују само у материјално и негирају све духовно, потпуно су неспособни да вјерују у то да нам се под видом хљеба и вина даје Тијело Христово и Крв Његова. За њих је Апостол Павле рекао: "А тјелесни човјек не прима што је од духа Божјега; јер му је лудост и не може да разумије, јер се то испитује духовно (1Кор.2,14).

А Света Тајна Тијела и Крви Христове је највећа тајна хришћанске вјере. О тој тајни је сам Господ наш Исус Христос у Капернаумској синагоги овако говорио: "Ја сам хљеб живи који сиђе са неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; и хљеб који ћу Ја дати Тијело је Моје, које ћу дати за живот свијета... Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тијела Сина Човјечјега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи. Који једе Моје Тијело и пије Моју Крв у Мени пребива и Ја у њему. Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе Мене, он ће живјети Мене ради... који једе хљеб овај живјеће вавијек (Јн. 6,51,53,56-58). Ове Христове ријечи су биле толико необичне да чак многи од Његових ученика који су их слушали рекоше: "Ово је тврда бесједа! Ко је може слушати?" (Јн. 6,60). И од тада престадоше да иду за њим. Хоћемо ли и ми отићи од Спаситеља нашег? Хоћемо ли по сваку цијену хтјети да у потпуности схватимо велику Христову Свету Тајну? Никако! Будимо смирени као дјеца и усудићемо се да само мало подигнемо крајичак завјесе над овом великом Светом Тајном. Уколико нам то пође за руком биће оправдана наша дубока вјера у претварање хљеба и вина у Тијело и Крв Христову. Свету Тајну Евхаристије установио је сам Господ Исус Христос на Тајној Вечери. Он је тада узео хљеб, благословио га, узнио Своме Оцу молитву благодарности, преломио га, и раздјелио Апостолима Својим, рекавши: "Узмите, једите; ово је Тијело Моје које се даје за вас." Слично овоме, благослови и чашу са вином, и пружајући је Апостолима, рече: "Пијте из ње сви, јер је ово Крв Моја Новога Завјета која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха" (види: Мт.26,26-28; Мк.14,22-24, Лк.22,19-20). Он, истинити Син Божији назива Себе Хљебом живим и Хљебом Живота. Каквог живота? Наравно, не тијелесног, јер је за њега потребан само пшенични хљеб, већ хљебом другог живота - вишњег, духовног, вјечног. Хљеб који је потребан за тај живот јесте Тијело и Крв Његова. На Тајној Вечери Господ није дао Своје право Богочовjечанско Тијело и Крв Својим ученицима да једу и пију, већ им је дао освештани хљеб и вино, и рекао им да је то Тијело Његово и Крв Његова. И ове дубоко тајанствене ријечи његове, ми као и све ријечи Христове, прихватамо као безусловну Истину. Он је Себе назвао Хљебом Живота, који је сишао са неба, и хљеб који је Он преломио на вечери Тијелом Својим, а вино, дато ученицима - истинском Крвљу Својом. И уколико бисмо, причешћујући се, хтјели да у освештаном хљебу и вину видимо изглед тијела и укус крви, био би то гријех невјеровања Христовим ријечима, које су свагда безусловно истините, и не само гријех невјерја, него и неразумјевање, јер је нама непозната истинска суштина Тијела Богочовјековог, чија су својства нама несумњиво несхватљива, а која су се више пута испољавала приликом Његовог јављања Апостолима послије Његовог Васкрсења из мртвих. Трудећи се да проникнемо у тајну претварања евхаристијског хљеба и вина у Тијело и Крв Христову, не смијемо да заборавимо да је Тијело Господа Исуса Христа и за Његова Живота било не само истински људско, већ и духовно. Христос се помолио Оцу и благословио хљеб и вино, и они постадоше Тијело и Крв Његова. Свештеник који служи Литургију послије многих дубоких молитава благосиља хљеб, говорећи: "Претвори хљеб овај у часно Тијело Христа Твојега." А благосиљајући вино: "А што је у чаши овој у часну Крв Христа Твојега." А потом благосиља истовремено хлеб и вино, призивајући на њих силу и дејство Духа Светога ријечима: "Претворивши их Духом Твојим Светим. Амин." И сваки свештеник испуњен вјером и страхопоштовањем изговара ове ријечи са трепетом и дубоким осјећањима, јер вјерује да у том тренутку на Свете Дарове силази Дух Свети и претвара их Својом Божанственом силом у истоснко Тијело и Крв Христову. У житију великог преподобног оца нашег Сергија Радоњешког читамо како је једном приликом његов најближи ученик Симон у тренуцима када је Свети изговарао ове велике ријечи, видио како је цио Престол и самог преподобног Сергија захватио неки чудан пламен. Он се брзо кретао по Престолу и окруживши Преподобног са свих страна, овај свети пламен се скупио и ушао у Чашу са Светом Крвљу. Зар ни ово није довољно јасно? Нека нико од нас не посумња у истинитост претварања хљеба и вина у Тијело и Крв Христову. Уколико свим срцем будемо вјеровали да се у Светој Тајни Евхаристије хљеб и вино заиста претварају у Тијело и Крв Христову, оствариће се и на нама драгоцјена ријеч Христова: Који једе Моје Тијело и пије моју крв пребива у мени и Ја у њему. С Тијелом и Крвљу Својом улази у нас цио Христос и постаје једно са нама, и ми пребивамо у Њему. Јер се најситније честице, молекули Тијела и Крви Његове сједињују са нашом крвљу и долазе до нашег срца, дајући нам вјечни живот. Давши оне вечери Тијело и Крв Своју апостолима, Господ Исус им заповиједи: Ово чините за Мој спомен. Њима и искључиво њима, Својим изабраницима, Он је дао власт да служе Божанствену Евхаристију онако као што је Он сам управо то био учинио. А Апостоли су ову власт, као и власт проповиједи Јеванђеља и вршења свих Светих Тајни предали својим наследницима, епископима и свештеницима. Сви многобројни протестантски правци и секте, којима припадају баптисти, евангелисти и адвентисти (суботари), не вјерују у истинско претварање хлеба и вина у Тијело и Крв Христову, и своје такозвано "преламање хлеба" они сматрају само обредом сјећања који се обавља да би се испуниле ријечи Ово чините за мој спомен. Међутим, код њих Света тајна Евхаристије није ни могућа, јер код њих нема јединих законитих служитеља Свете Тајне Евхаристије - епископа и свештеника, којима је дата благодат Светог Духа у Светој Тајни Свештенства, коју ови секташи такође одбацују. Ето, као што казах, усудио сам се са страхом и трепетом да подигнем крајичак завјесе над великом Светом Тајном Евхаристије. За мене ће бити велика радост ако су моје ријечи успјеле да вам улију дубоко страхопоштовање према овој великој Светој Тајни и вјеру у њену истинитост.
Завршићу своју беседу речима апостола Павла: Тако који недостојно једе овај хљеб и пије чашу Господњу, биће крив Тијелу и Крви Господњој. Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије; јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући Тијела Господњега (1Кор.11,27-29). Нарочито запамтите ове последње ријечи Апостола: јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије. Са страхом слушајте и ријечи свештеника које он изговара послије освештања хљеба и вина призивањем Духа Светога: "Светиња Светима!" Зато штo oве ријечи значе да је велика светиња Тијела и Крви Христове намењена само светима, онима који су дубоким покајањем у, суштински битној, Светој Тајни Исповијести добили разрешење и опроштај гријехова. И увијек са послушношћу прихватите забрану вашег духовника да се причестите Светим Тајнама док се дубље не покајете, уколико он сматра да је то потребно због тежине ваших гријеха, јер је Господ наш Исус Христос дао Својим Апостолима, а преко њих - епископима и свештеницима, власт не само да разрјешују људске гријехе, већ и да их свезују. Амин.
Архиепископ Лука Војно-јасенецки

Одабрао и припремио архим.Серафим