АКАТИСТ - црквена песма у славу светитеља. У српском средњовековном сликарству често је илустрован акатист Пресветој Богородици.
АМВОН - кружни, уздигнути простор, најчешће испред иконостаса, на којем се врше богослужбене радње.
АНАХОРЕТИ - ранохришћански пустињаци.
АПСИДА - део храма, полукружни простор надсвођен полукуполом; поред олтарске, источне апсиде, постоје и певничке апсиде.
АРКАДЕ - низ лукова на стубовима, повезаних у једну целину.
АРХИВОЛТА - спољња, чеона, декоративно обрађена површина једног лука.
АРХИЂАКОН - први међу ђаконима.
АРХИЕПИСКОП - први међу епископима.
АРХИЈЕРЕЈ - првосвештеник, црквени старешина, највиши степен свештенства, епископ, владика.
АРХИМАНДРИТ - највиши степен црквеног одликовања у презвитерском чину монашког реда.
АРХИТРАВ - хоризонтална камена греда која лежи изнад неког отвора на зиду или изнад стубова.
БАЗИЛИКА - црквена грађевина правоугаоне основе, најчешће подељена на бродове.
БИФОРА - дводелни прозор.
БОГУМИЛИ - хришћанска секта у средњем веку.
БОРДУРА - трака, обично црвене боје, која раздваја композицију, односно сцене, у фреско-писаним храмовима.
ДАСКАЛ - учитељ у манастиру.
ДЕИЗИС - иконографски мотив који приказује Исуса Христа са Богородицом и светим Јованом Крститељем, који стоје са страна у молитвеном ставу, окренути лицем према Исусу Христу.
ДЕФТЕР - турска пописна књига.
ДУХОВНИК - угледни монах, старац који води духовни надзор над осталим манастирским братством.
ЂАКОН - први и најнижи свештенички чин.
ЂАКОНИК - јужни део олтарског простора у коме се чувају одређени црквени предмети.
ЕВХАРИСТИЈА - причешће светом тајном, део Свете литургије.
ЕГЗОНАРТЕКС - спољна припрата.
ЕПИСКОП - црквени поглавар једне веће области, архијереј, владика.
ЕПИСКОПИЈА - духовно и административно подручје епископа.
ЖИВОПИСАЦ - црквени сликар.
ЗОГРАФ - живописац, црквени сликар.
ИГУМАН - свештеномонашки чин, старешина манастира.
ИКОНОПИСАЦ - сликар икона
ИКОНОСТАС - преграда у храму између олтара и простора за вернике. Првобитни иконостаси били су у облику ниске олтарске преграде; темпло.
ЈЕРОМОНАХ - свештеномонах, монах свештеник.
КАЛОТА - горњи део кубета, односно његов засведени део.
КАПИТЕЛ - врх стуба уобличен и украшен на различите начине, зависно од стилског схватања и времена кад је стуб рађен.
КАТАПЕТАЗМА - завеса на царским дверима.
КИР - господин.
КОЛОНАДА - низ стубова који у горњем делу могу бити повезани луковима.
КОЛОНЕТА - стубић између делова двојних прозора на порталима, на ивицама тамбура кубета и апсиде.
КОНЗЕРВАЦИЈА - заштита грађевине, иконе или друге уметничке творевине у затеченом стању.
КОНЗОЛА - камени испуст на фасади грађевине који подухвата и носи горњи део; најчешће ослонац лука или фигуре.
КОРДОНСКИ ВЕНАЦ - венац различитог профила који водоравно дели фасаду.
КРИПТА - подземна засведена просторија испод цркве или капеле у којој се сахрањују заслужне личности.
КТИТОР - оснивач, утемељивач, задужбинар; човек који издржава манастир или му да велик прилог.
КУЈУНЏИЈА - мајстор за израду црквених и других уметничких предмета од сребра.
КУПОЛА - свод од камена или опеке у облику полулопте. Може да буде саграђен изнад кружне или квадратне основе, што диктира и различит конструктивни склоп. Има тамбуре, кубично постоље и полукалоту, у зависности од концепције грађевине; кубе.
ЛАВРА - велик, знаменит манастир, царска задужбина.
ЛУНЕТА - полукружно поље или окно изнад портала и прозора, често украшено разним фигурама.
МЕЛОД-песник.
МЕТОХ - мала црква са оскудним поседом; сваки манастир или црква што су их дародавци приложили већем манастиру; удаљено црквено или манастирско имање; филијални манастир.
МИТРОПОЛИТ - високи црквени великодостојник епископског чина.
МОЛЕР - један од назива за иконописце и живописце.
МОНАХ - човек који припада црквеном реду и живи у манастиру; калуђер.
НАЛОЊ - специјално постоље на коме стоје Богослужбене књиге приликом читања, или иконе.
НАОС - главни, централни део унутрашњости храма.
НАРТЕКС - предњи део цркве, предворје; узано, четвртасто предворје; припрата.
ПАЛИМПСЕСТ - пергамент (стара рукописна књига) са кога је првобитни текст избрисан или оструган па написан нови.
ПАНДАНТИФ - сферни троугао изнад четири угла квадратног простора, служи да би се омогућио прелаз у кружну основу кубета.
ПАРАКЛИС - капелица прислоњена на црквену зграду или уклопљена у њу; има посебну намену (нпр. служи као крстионица).
ПАТРИЈАРХ - духовни поглавар једног народа, највиши епископски чин.
ПАТРОН - заштитник храма, односно светац коме је храм посвећен; оснивач цркве.
ПИЛАСТАР - стуб који стоји уза сам зид или је једним делом своје дебљине уграђен у зид; полустуб.
ПИРГ - кула, торањ, тврђава.
ПОДВИЗАВАЊЕ - начин живота монаха који се одликује молитвом, духовним бдењем, постом и самоћом.
ПОЛИЈЕЛЕЈ - украшен прстен од дрвета или бронзе који виси на ланцима испод кубета и служи за свеће и кандила.
ПОРТАЛ - архитектонски обрађен улаз на црквама и другим грађевинама. На српским средњовековним црквама главни улаз је украшен пластичним представама са биљним, геометријским, зооморфним и антропоморфним мотивима.
ПОСТРИГ - примање монашког завета, замонашење.
ПРЕПОДОБНИ - свети, пресвети, честити, праведни; угодник који се ван света подвизава.
ПРИПРАТА - предворје цркве.
ПРОНАОС - предворје, трем храма; припрата.
ПРОСКОМИДИЈА - посебан, најчешће удубљен простор у северном делу олтара, који служи за припремање светих дарова, хлеба и вина за причест; жртвеник, протезис.
ПРОТОПРЕЗВИТЕР - старији свештеник, претпостављени, први међу једнакима.
ПРОТОСИНЂЕЛ - први међу синђелима.
ПСАЛТИР - богослужбена књига која садржи псалме.
ПУСТИНОЖИТЕЉ - монашко лице које се подви-зава у пустињи или на неком другом неприступачном месту.
РЕСТАУРАЦИЈА - поступак у заштити грађевине који се огледа у настојању да се васпостави њен првобитни облик.
РИЗА - црквена одећа.
РИЗНИЦА - посебан простор при цркви, манастиру или епископском седишту где су похрањене црквено-уметничке драгоцености.
РОЗЕТА - округли орнаменти у облику руже, кружни простор са декоративним испустом од изрезане камене плоче, округао прозор са различитим украсима.
РОТОНДА - мала грађевина (црква) кружне основе, са куполом.
СВОД - конструктивни део озидан по кривој линији изнад једне просторије а са ослонцем на њене зидове; може бити полубочаст, бачваст, крстаст итд.
СЕРАФИМИ - анђели највишег реда по чину (са три пара крила).
СИНЂЕЛ - монах са вишом богословском спремом, додељен епископу.
СИНЂЕЛИЈА- нарочита врста свечане потврде коју издаје архијереј приликом рукоположења или постављења црквеног лица.
СИОН - брдо код Јерусалима где је некада постојао Соломонов храм. У преносном значењу представља цркву Христову.
СКИТ- манастир у коме живе испосници.
СОЛЕА - средишњи простор храма испод централног кубета.
СТАВРОПИГИЈА - манастир, црква или неко добро на територији једне епархије, искључиво у надлежности патријарха.
ТАМБУР - цилиндрични зид кубета који се умеће између пандантифа и калота да би кубе споља постало више и да би се (на том тамбуру) могли отворити про-зори за осветљавање унутрашњости храма.
ТЕМПЛО - види иконостас.
ТИМПАНОН - удубљено или само уоквирено полукружно поље изнад врата и прозора (олтара), које је обично украшено рељефом, мозаиком или сликаном представом.
ТИПИК - књига црквених правила.
ТРАВЕЈ - основна просторна јединица цркве правоугаоног или квадратног облика која је од суседних аналогних јединица одвојена ступцима. То је назив за сводно поље омеђено лонгитудиналним и трансверзалним куполама.
ТРАНСЕПТ - попречни брод цркве положен под правим углом на уздужни брод, који основи храма даје изглед такозваног латинског крста.
ТРИ ЈЕРАРХА - три света оца и литурга: Василије Велики, Јован Златоусти и Григорије Богослов.
ТРИКОНХОС - назив за црквену грађевину са основом у облику тролиста, коју чине три полукружне апсиде са полукалотама.
ТРИФОРА - прозор подељен са два стубића на три дела. Најчешће је прављен у време романике и готике.
ЋЕЛИЈА - монашка одаја.
ЋИВОТ - ковчег за мошти; кивот.
УСПЕЊЕ - уснуће, смрт.
ФАНТАСТИЧНЕ ПРЕДСТАВЕ - ликовни и други украси произишли из маште (аждаја, грифон, кентаур и друго).
ФЛОРАЛНИ УКРАСИ - декорација са мотивима преплетених биљака.
ФРЕСКА - живопис изведен на свежем малтеру.
ХРАМ - црква.
ХУДОЖЕСТВЕН - уметнички.
ЧЕТРДЕСЕТ МУЧЕНИКА - мученици који су у IV веку у Севастији страдали због своје Хришћанске вере.