Припрема за Свето Причешће

Православни предани хришћани уређују и мјере свој живот у овом свијету из заједнице у заједницу.
Ми дочекујемо Господњи Дан сваке седмице са жељним очекивањем да се кроз светио причешће присајединимо са Богом, дејством Духа Светога у Цркви, кроз Исуса Христа, Сина Божијег и Логоса, који је Јагње Божије и Хљеб живота. Сљедеујући сваком Божијем Дану, ми живимо у благословеном сјећању Светог Причешћа, и ми одмах непосредно очекујемо божански дар сљедеће Божанствене Литургије.
Хришћани живе од Недеље до Недеље цијеле године, од Васкрса до Васкрса. Ми такође живимо од Литургије до Литургије, од Евхаристије до Евхаристије, од Причешћа до Причешћа. Наши животи су мијерени према овим светињама.

Све што смо пронашли у његовом почетку и крају, његовом значењу и његовом испуњењу у дару Божијем светог причешћа кроз Христа и Светога Духа у Цркви.

Непрестана припрема за Свето Причешће

Предани хрићани се сјећају шта је Господ учинио у историји и очекују шта ће Господ учинити. Ми живимо у свечаности Христовог првог доласка као роба распетога и прослављеног, и чекамо Његов коначни долазак на крају вјека да установи Царство Божије.
Црквена евхарисијска служба сједињава и  обухвата Господња два доласка, заједно са свим Божанским силним дјелима у историји. Чини их присутне нашем  присаједињењу овдје и сада, за опроштење гријехова, за исцељење деше и тијела, и за живот бесконачни.
Сваки момент живота хришћана је припрема за сусрет са Богом који је светотајински  остварен у светом причешћу. Свакога момената се спремамо да уђемо у Царство Божије које долази са запажањем и силом на крају вијека. Ми живимо свакодневно у сталној свијести Божијег прсуства у нашем животу  овдје и сада, припремајући нас у  нади бескрајне заједнице са Њим у вијеку који долази.
Из ове перспективе, све што ми хришћани мислимо, говоримо и чинимо у сваком моменту нашега живота је припрема за свето причешће—у овом животу у светој Евхаристији и бескрајно, у вјеку који долази до краја свијета.

Генерална приппрема за свето причешће

Из разлога што ми хришћани живимо у свијету и што смо уплетени у земаљске активности, невоље,  кушању и искушењима, и због тога што смо веома лако поражени гријешним страстима , Господ нам  даје начине који нам омогућују да га се увијек сјећамо. Он нам даје практичан рад којим можемо бити у непрестаној спремности да се сусретнемо са Њим, и Његовим доласком. Он нам нуди правила духовне и телесне дисциплине да практикујемо да би одржали Његово живо присуство и моћ у нашим животима и да тако спремни примимо Њега када нам се Он даје у Светом Причешћу.
Ове генералне дисциплине припремања за свето причешће су дисциплине хришћанског живота. То су навике које нас чине жиим у Богу, дела која отварају наше умове, срца и тело за присуство Божије благодати и силе у нашем животу. Оне садрже основно:
•    Редовно учествовање у црквено литургијском богослужењу.
•    Редовно  практиковање молитвеног правила.
•    Редовно практиковање умно срдачне молитве, ради константног сјећања на Господа.
•     Редовно практиковање тиховања.
•    Редовно практиковања поста и узджања.
•    Редовно читање Светога Писма и духовне литературе.
•    Редовно исповједање гријехова(помисли,осјећања, искушења и снова ), свештенику или на кога је свештеник указао и за то благословио.
•    Редовно праштање и тражења опроштаја гријеха од свих људи у нашем животу.
•    Редовно чињење милосрђа Цркви и онима који потребују.
•    Редовно дијељење нашег времена, енергије и онога што имамо са другима.
•    Непрестан труд у свакодневном раду колико можемо у славу Божију за добробити свих  људи.
•    Непрестано стремљење да не гријешимо и у најмањим стварима у нашем свакодневном животу и у личним односима.
Ријечи „редовно и непрестано“ су понављане и наглашене јер наше духовно практиковање и дјелање се мора чинити према правилима (уредбама, канонима, правилима). Она морају бити непрестане и досљедне са савјесном пажњом и дисциплином. Оне не могу да се препусте тренутном расположењу, хиру или осјећању.
Оно што особа чини у односу на литургијско богослужење, личну молитву, пост, доприношење, рад и служење биће обликовано према условима његовог или њеног живота. Биће различито од сваке особе према узрасту, снази, здављу, времену  и личним способностима. Светитељи кажу да правила молитве, читања и поста треаба да буду кратка али честа, једноставна, чиста, не компликована и одржива. Она треба да су одлучна и утврђена  духовном поуком и савјетом на путу који им дозвољава  да лако буду укључене у стварне могућности једнога живота.


Одрђена припрема за Свето Причешће

У односу на генаралну хришћанску духовну дисциплину, сваки вјерник мора да чини одрђени побожан труд у припреми за Свето Причешће. Ови подвизи ће се разликовати од особе до особе. Они ће укључити одређени број молитава и читања, одређена правила исповјести и измирења са другима, добра дела као што је мислосрђе и финанцијска помоћ која зависе од услова живота.
На примјер, монах или клирик, имаће нормално веће правило или одређено правило за свето причешће него цивили. Особа са мање дужности ће провести више времена и напора да се припреми за свето причешће за разлику од некога ко има вишеобавеза( нпр. Мајка са малом дјецом).
Људи са дисциплинованим духовним животом и који приступају редовно и често светом причешћу  имаће мање оређено правило за припрему светог причешћа за разлику од оних који не воде дисциплинован духован живот, који ријетко приступају светим тајнама. Касније ће сигурно морати да чине ванредне напоре да  читају специјалне молитве,  држе посебне постове, да чине добра дјела и милостињу и да чине свету исповјест када ова пракса није регуларна, када се не практикују редовно, константно и упорно као дио њиховог живота.
Молите прије и послије  светог причешћа
У  павославним  молитвеницима се налазе нарочити псалми и молитве прије и послије примања светог причешћа. Образовани верници морају одлучити са духовником како ће ове молитве за припрему и благодарење правилно користити. Када је одлука донета, сваки напор мора се чинити правилом, све док није умањен или измијењен, поново са духовником  и поуком ,због измјењених  животних услова.
Када ми вијерници не успијемо да одржимо наше молитвено правило, морамо да нађемо разлоге нашег неуспјеха, и предузети одговарајућу акцију, поново уз помоћ свештеника и духовног савјета. Овим начином наше учествовање у Господњој Тајној Вечери биће достојанствено.  Биће на опроштење гријехова, исцјељење душе и тијела и вјечно спасење а не на суд или на осуду.
Нека би нас Он увејерио у нашу недостојност да би судјеловали у светом причешћу.
Нека би нас Он увјерио да искреном исповјешћу наше недостојности  дозволи нам да учешћем се  достојно причешћујемо.  И нека би нас Он овластио да послушамо Његову Ријеч и прими од Његовог Тијела и Крви у божијем страху, са вјером и љубављу да би заиста видјели  истинску свијетлост, пронађемо истинску вјеру, примимо Духа небескога, и славимо нераздјељиву Тројицу Која нас је Сама спасла кроз свето причешће. 
О.Томас Хопко