Манастир Ораховица је један од најзначајнијих и најранијих духовних, историјских и културно-умјетничких средишта Срба тзв. Доње Славоније, односно Подравине. Овај манастир, кога историјски извор и традиција овог краја помиње још као Ремета и Дузлук, постоји већ у у другој половини XВ вијека. Први писани извор потјече из 1583. године, а сачуван је у виду записа у једном Апостолу у коме се, поред осталог, каже да је ова богослужбена књига преписана у храму Светитеља Николаја, званог Ремета, за вријеме игумана Максима.
Српски живаљ на том подручју Славоније постоји још прије доласка Турака; српски деспот Вук Гргуревић - Бранковић, у народним пјесмама познат као “Змај Огњени Вук”, добио је од угарског краља Матије Корвина утврђени град Бијелу Стијену код Пакраца и још око сто села у Посавини. Послије пада Славоније под Турке 1543. године српска насеља у Славонији су бројнија; Турци доводе Србе из Босне и Србије и насељавају их уз границу према Аустрији.
Стару манастирску цркву, вјероватно од дрвета, замијенила је 1592. године нова зидана црква са богатим живописом који је завршен 1594. године.