МЈЕСТО: Бронзани Мајдан, 42км западно од Бањалуке уз горњи ток рјечице Гомионице, у селу Кмећани, у подножју Змијањске висоравни.

СЛАВА: Ваведење Богородице

САБОРИ: Петровдан 12.07. Видовдан 28.06. Мала Госпојина 21.09.

БРАТСТВО/СЕСТРИНСТВО: 12 монахиња

ИГУМАН/ИГУМАНИЈА: Јефимија

ТИПИК: Јутарња, Часови, Вечерња свакодневно Литургија недељом и празником

ВЕБ СТРАНИЦА: http://www.gomionica.org/

ИСТОРИЈА:

Манастир Гомионица са црквом посвећеном Ваведењу Богородице налази се у мјесту Бронзани Мајдан. Постоји више легенди о постанку манастира Гомионице. Једна од њих постанак Гомионице везује за имена Стефана Немање и Св.Саве, а друга уз име царице Маре.



Поузданије вијести о Гомионици потичу из XV вијека, а први писани помен је из 1540. године у турском пописном дефтеру под именом Залужје. Постоји још једна теза, према којој су манастир Гомионицу основали монаси манастира Милешеве.

Гомионички монаси су крајем XVII вијека пребјегли у банатски манастир Ходош, да би се 1714. године поново вратили у стари крај.

1738. године тадашњи игуман и калуђери су поново приморани да напусте манастир и населе се у Пакру. Неколико година послије један дио монаха је остао у Славонији, а други се вратио у Гомионицу. Обнова Гомионице започела је 1747. године и наступиле су релативно мирне и за живот повољне прилике.

У Гомионици је 1880. године примио монаштво Герасим Кочић, отац Петра Кочића. Овдје се замонашио и Петров млађи брат Илија, а 1887. године и сам велики писац је почео да учи у манастирској школи.

Гомионица је страдала у Другом свјетском рату. Игумана Серафима Штркића су 1941. године убиле усташе.



Приликом њемачког бомбардовања оштећен је спрат конака и зграда Школе, а горње конструкције манастирске цркве су напукле. Послије рата Гомионица је претворена у женски манастир.

Комплекс манастира Гомионице састоји се од цркве посвећене Ваведењу Богородице, старог конака, дијела старе ограде, чесме и старог сеоског гробља уз манастир.

Дио зидног сликарства манастира је из периода око 1870. године. Након рестаураторских радова 1994-1997. године, током којих су испод тог слоја пронађене фреске из XVI вијека, млађи живопис је, заједно са фреско-малтером скинут, те је у куполи и олтару остало старије фреско-сликарство.



У ризници манастира чувају се вриједне иконе, рукописне и штампане књиге и предмети умјетничког занатства. Међу њима најзначајнија је икона Богородице Одигитрије, на златној позадини са краја XV или почетка XVI вијека, царске двери, иконописачко и дрворезбарско остварење раног XVIII вијека, четири низа апостолских и пророчких допојасних фигура.

Најстарији предмет умјетничког занаства у Гомионичкој збирци је дрворезбарени крст из XVII вијека са рељефним представама дванаест великих празника. Судећи по грчким натписима, крст је настао у некој од грчких, или вјероватније светогорских радионица.