Дошавши у Епархију славонску маја 1999. године, Његово Преосвештенство Епископ Сава је затекао спаљен епархијски двор и катедралну цркву у Пакрацу.

Узимајући у обзир велики значај и светињу коју за Српски народ представља Јасеновац, о празнику Ваведења Пресвете Богородице 2000. године, епископ Сава је комплекс парохијске цркве прогласио манастиром у коме се налази привремено сједиште Епархије.

Године 2003. започета је и обнова парохијске куће, данашњег манастирског конака, као и уређење помоћних зграда.

Епископ славонски г. Сава је рођен 27. фебруара 1942. године у Чикагу, САД.

Монашки постриг је примио 15. фебруара 1964. године, а дан касније ђаконски чин.

У чин презвитера је рукоположен 23. фебруара 1964. године.

Тридесет година послије изабран је за епископа Аустралијско-новозеландског, Митрополије Новограчаничке и рукоположен 17. јуна 1994. године.

На трону Епископа славонског, као 21 епископ ове мученичке Епархије, владика Сава је од 14. маја 1999. године.

Црква Рођења Светог Јована Крститеља је подигнута и освећена 1984. године.

Црква Рођења Светог Јована Претече саграђена је 1775. године и посвећена Ивањдану – Рођењу Светог Јована Претече. Разорена је већ 1941. године рукама првих јасеновачких логораша . Гаража која је била у саставу цркве била је дио Концентрационог логора Јасеновац, претпоставља се да је служила усташком тзв. "брзом склопу". У њој су послије рата одржавана прва богослужења до обнове парохијског дома. Јасеновчани Срби су подигнути у логор 8. маја, на дан Обретења главе Светога Јована, те се у Манастиру Јасеновцу тај дан такође обиљежава заупокојеним службама.

Храм је након великог труда обновљен и украшен . Храм је освештао Патријарх Српски Герман уз саслужење више архијереја у недјељу 2. септембра 1984. уз народни сабор од више десетина хиљада људи.


Године 1985. Преосвештени Лукијан, тада Епископ Славонски, прогласио је дан обновљења јасеновачке цркве, прву недјељу по Успењу Богородичином, за Дан Јасеновачких Мученика. Од тада се на тај дан редовно одржава свенародни сабор.

Током сукоба 1991. године црква је дјелимично оштећена, а маја 1995. у операцији Бљесак је оскрнављена и девастирана.

На Ваведење, 21. новембра / 4. децембра 2000. године Преосвештени Епископ Славонски Сава прогласио је јасеновачку цркву Рођења Светог Јована Крститеља за Манастир. Данас је Манастир истовремено и резиденција Епископа Славонског.

Изглед манастирске цркве, ентеријер. По причи покојног игумана Амфилохија, црква је била демолирана и служила је као преноћиште једној усташкој јединици. Једне ноћи је по причању оних који су се затекли у порти храма, црква сама звонила неко вријеме пројављујући још једно чудо Божије. Капију око манастира су околни мјестани исјекли и однијели, али из непознатих разлога исти покајник је вратио ограду и заварио је на старим мјестима комплетну.

Капела-тешко оштећена, некада служила као усташки објекат, једини дио бившег јасеновачког логора који није порушен послије Другог свјетског рата. Све остало је сравњено са земљом да би се прикрили злочини над православним српским народом.

АРХИМАНДРИТ АМФИЛОХИЈЕ (ЖИВКОВИЋ)

03. АПРИЛ 1971. - 03. ФЕБРУАР 2009.

Ја сам твој, спаси ме!

Од последица повреда задобијених у трагичном догађају који се десио у Пакрацу дана 23. јануара 2009. године у 07:30, када је дошло до експлозије у привременој резиденцији Његовог Преосвештенства Епископа славонског господина Саве у Пакрацу, у улици Краља Томислава бр. 22 која је у потпуности уништила наведени објекат, упокојио се у Господу високопреподобни архимандрит Амфилохије (Живковић), први игуман новооснованог манастира Јасеновца.

Отац и брат наш Амфилохије је рођен у Славонском Броду од добрих родитеља Луке и Маре. На крштењу је добио име Ненад. Заједно са братом Драгом и сестром Сњежаном, понајприје се од својих родитеља учио вјери и побожности. У своме родитељском дому, васпитан је у оно вријеме када су се многи од Бога отуђили, по ријечима Апостола Павла Тимотеју ријечима вијере и добром науком. По свршетку основне школе, по благослову у то вријеме Епископа славонског господина Лукијана, данас Епископа будимског, уписује средњу богословску школу у Манастиру Крки, а при самом завршетку исте 20. новембра 1989. године од стране Епископа Лукијана бива замонашен, када је и добио име Амфилохије. Од истог Епископа је рукоположен у чин ђакона, а од Епископа Николаја (данас Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског ) рукоположен у чин јеромонаха. У том отпочиње вријеме рата и сукоба на нашим просторима гдје је отац Амфилохије поново остао вијеран Цркви и био на разним мјестима и послушањима на служби Богу и народу своме. Пред долазак Његовог Преосвештенства Епископа Саве за надлежног Епископа Епархије славонске, отац Амфилохије се налазио у манастиру Ораховица. Убрзо га је Епископ упознао и препознао његову оданост и љубав према Цркви, те отац Амфилохије постаје његов лични секретар, а потом и архијерејски замјеник. У свим овим послушањима одано и вијерно је служио пуних десет година. О Ваведењу 2000. године, Епископ Сава је комплекс парохијске цркве Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег у Јасеновцу, парохијску кућу и имање око исте прогласио манастиром у славу Божију и Светих новомученика јасеновачких и њихове невине жртве, а о. Амфилохија поставио за првог игумана новоосноване свете обитељи. Од стране Епископа Саве је добио архимандритски чин.

У храму манастира Јасеновца, Епископ Сава са свештенством славонске Епархије, али и са свештенством других Епархија наше Свете Цркве је одслужио помен 05. фебруара 2009. године. Архимандрит Амфилохије је сахрањен дана 07. фебруара 2009. године у манастиру Гргетег. Заупокојену Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ будимски господин Лукијан, а Опелом је из храма испраћен молитвама  Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског господина Василија, Његовог Преосвештенства Епископа будимског господина Лукијана и Његовог Преосвештенства Епископа славонског господина Саве, уз молитве високопреподобног Архимандрита Доситеја и братства и сестринства повјереног му Манастира те великог броја свештенства и монаштва наше Цркве, међу њима колега из Богословије и пријатеља. У име Епископа и свештенства Епархије славонске бесједом се обратио протојереј-ставрофор Слободан Лалић, парох пакрачки.

Оца Амфилохија ћемо сви памтити и сјећати се његове љубави према Христу, према Цркви, према храму, према богослужењу, према иконама, памтићемо и његову љубав према Епархији славонској и њеном вијерном народу и народним обичајима, те према надлежном Архијеререју у чијим се рукама упокојио.

Иако ових дана тугујемо ипак, утјеху имамо у Христу Господу Васкрсломе из мртвих, у вјери нашој која нам пружа наду да што је брат наш Амфилохије ближе Богу и Спаситељу Своме, да је ближе и нама самима.

Њему Васкрсломе из мртвих пјевамо, Његово најузвишеније име прослављамо и Њему се молимо да подари вјечан и блажен помен слузи своме Архимандриту Амфилохију.

Протојереј-ставрофор Слободан Лалић

*преузето са сајта епархије славонске

Да би се написало нешто о већем од себе, кажу да треба доста труда. И умјешности, и такта, и вјешто перо.
Приносећи ово мало писаније о једном човјеку који крену путем којим се рјеђе иде, жалим што немам ни умјешности ни такта а ни вјешто перо да кажем слово. Ипак, усудићу се да нешто кажем и да из тајне клијети изњедрим нешто; нека би ових пар редака било у похвалу нашем архимандриту оцу Амфилохију, игуману јасеновачком, јеромонаху, оцу и брату љубљеном у Господу нашем Исусу Христу, у Којему се и упокоји тако изненадно и неочекивано. Оцу Амфилохију који нас је љубио и којега смо љубили и љубимо оном љубављу која је залог будућега Царства.

Опростите ми браћо и сестре, што нећу споменути животни пут његов. Ко још да опише пут једнога монаха који на себи носи образ ангелски, како сажети словом пут некога ко, оставивши све, оде за Господом...

Откако је омладина окупљена око Светога Саве у Бањој Луци, Прњавору, Трну, али и другим мјестима сазнала да је у Јасеновцу основан манастир и да тамо борави владика славонски Сава са једним монахом, кренуло се у посјету. Ишли смо као свој своме, радујући се онима које смо радовали. Неисказиво је описати те сурете и дружења којих су нас удостојавали владика Сава и тај монах за којега смо сазнали да се зове Амфилохије, и да има чин архимандрита и игумана јасеновачког.
Он један а обавеза и одговорности много.. Он један, али нам је показао да онај који искрено љуби – љубављу све стиже и њоме све покрива. Понекад нам се чинило да је наш отац у једном моменту на два мјеста, поготово о великим догађајима као што је празник Рођења св.Јована-Ивањдан, када је манастирска слава.
Када је требало и саслуживати са владиком Савом, и стићи у порту до благовјернога народа који притече са свих страна, када је свима био све само да кога не заборави..
Отац Амфилохије је живио радост Јеванђеља, и слово које се пише неможе а да то не спомене. Знамо да је Дух један и да су дарови различити, али како је лијепо било гледати радост Христову на лицу нашега оца Амфилохија, и како нам је сада тешко што ту радост на његовом лицу у овоме животу више нећемо видјети... Да суза може да говори она би то најбоље рекла. И у души нам је тешко и тужни смо и како да се утјешимо јер кад онај кога љубиш страда онда и ти страдаш, његов бол је и твој бол. А кад је и владика Сава, којему је отац Амфилохије био више него секретар и помоћник, када је са сузама у очима рекао да жали што се он не нађе на том страшном мјесту умјесто оца Амфилохија, схватили смо колико га је љубио..

Иако са сузама у очима, па иако са болом у грудима, нисмо без утјехе, те дижемо поглед у Небо и неиспитујући несазнајни Промисао Господњи, ипак ћемо заједно са псалмопојцем узвикнути: Што си клонула душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога, јер ћу Га још славити, Спаситеља мојега и Бога мојега...

Господе, Господе, крјепки Спаситељу наш, удостој слугу Свога Амфилохија раја сладости. Усели његову добру душу у мјеста свјежине, мјеста одмора, у наручје Авраамово, тамо одакле одбјеже свака мука, жалост и уздисање, гдје гледање лица Твога весели све од вијека свете Твоје. Нека буде тако, подај Господе.

Омладина из Републике Српске

САХРАНА ОЦА АМФИЛОХИЈА